nedjelja, 16. studenoga 2008.

ПАТУВАЊЕ ВО МАКЕДОНИЈА

Благодарение на Зимски, кој ми го посочи постов, можам сега да го поделам со вас:

Crtica

Zadnjeg dana našeg novogodišnjeg izleta u ubava Makedonija bili smo na izvoru rijeke Drim, u Svetom Naumu, petstotinjak metara od Albanske granice.

Kako nismo imali organizirani prijevoz nazad, glavinjali smo okolo razmišljajući da pozovemo našeg taksistu da nas pokupi.

Međutim, prišao nam je neki tip i ponudio vožnju.

Čim je sjeo u taj nekakav polukombi, zapalio je cigar, što je iznenadilo naše žene, ali kako se one plaše Makedonaca nisu ništa rekle. Nas dvojica smo bili sretni što je barem netko u tom polukombiju ostao muškarac. Gledali smo kako dim vozačeve cigarete nestaje upravo onom brzinom kojom je nestajala naša muškost nakon što smo upoznali naše žene, nedotibog veće sreće...

Nakon par dimova vozač je s dna svojih pluća glasno povukao masni hračak i opizdio ga kroz prozor. U očima naših žena ocrtavao se veliki strah, velik poput našeg divljenja tom Muškarcu.

Onda je Muškarac počeo da pričata. Ima neki dućančić, a kad nije u njemu radi kao vozač polukombija. Najčešće vozi Grke s granice u shopping pa nazad na granicu.

Nije baš sreta. Ne voli Grke. Ne voli baš ni Albance. A činilo mi se da mu ni mi nismo nešto posebno dragi.

Govorio je kako su prije oni (Makedonci) išli kod njih u shopping. Kako je prije sve bilo jeftinije, kako se imalo više para...

I onda je rekao jednu od najboljih rečenica koje sam imao priliku čuti:

- Prije petnaest godina oni su nama bili cigani, sad smo mi njima cigani.

U Ohridu su Sveti Klement i Sveti Naum osnovali prvo sveslavensko sveučište. naš vozač mora da je bio direktni potomak jednog od njih, jer je sažeo petnaest zadnjih godina ovih prostora u jednu rečenicu.

lebowski

četvrtak, 25. rujna 2008.

kimi.blog.com.mk во Блогопедија

Еве како ќе изгледа постот „Побарај ја својата светла страна пак“, на српски.Преземено од Kišobran

- Jesi li dobro?
- Aha.
- Šta ima novo?
- Ništa.
- Kako je na poslu?
- Fino.
- Tebi se baš ne priča?
- Ma ne, sve je u redu.
- Kakav odgovor?
- Kakvo i pitanje.
- Je l te muči nešto?
- Ne.
- Oćeš kafu?
- C!
- Baš si željna diskusije… hm… a mogu li te ponuditi nečim žestokim?
- Ne znam da li uopšte želim da budem ovde, OK?
- Vidim ja da te nešto muči.
- Da si video, video bi. Želela bih da slušam tišinu, naravno, ukoliko ti ne bi smetalo da malo začepiš.
- Ipak te nešto muči.
- Izaći ću na kratko.
Stojim na balkonu i posmatram zalazak sunca. On ostaje unutra, puši i delje skoč. Gledam kroz vratu unutra i osećam da se spušta nevidljiva roletna. Ostajem napolju sama.
Šta radim tu?
Koliko puta sam si postavila ovo pitanje do sad? Čovek unutra je za mene stranac. Ne poznaje me, ne poznajem ga, nemam ni želju da vidim ko je i kakav je. Možda je dobar, možda zločest. A možda i naivan.
Šta ja želim?
E, na ovom pitanju uvek padam.
Želim?
Šta je to?
Želim nekoga, želim nešto?
U principu, to što želim - uzmem i imam.
Ali, da li želim da ga imam?
Stvar.
Ljude.
Da, one koje volim, želim i da imam.
Kakav sam ja to čovek?
I kakvi to likovi žele da budu sa mnom?
Uvek ista pitanja, po milioniti put ista.
- Evo ti martini!
- Hvala.
- Je l ti bolje?
- Zašto želiš da si sa mnom?
- Pa, fino mi je s tobom, zabavna si, ali ne znam koja te buva ujela danas pa si ovoliko nakostrešena.
- Nije bilo buva danas. Odlucila sam da se malo bavim mentalnom gimnastikom, da pokrenem mozak, da vidim dokle sam stigla sa sobom, sa tobom i sa svima ostalima. Zapravo, kad razmislim, možda bih trebala da prekinem sa svim ovim…. možda da nestanem iz tvog života, možda da završim sa svojim dok mi je još uvek privlačan. U trenutku dobijam neodoljivu želju da me nema. Ne želim da brinem ni za sebe ni za tebe…. ne želim ništa, želim da me jednostavno ne bude.
- Baš si lepo ćutala na početku.
- Jesam, ćutala sam. Izaći ću malo napolje.
Ostavila sam polupopiveni martini, uzela tašnu i pošla.
On me pogledao, poljubio u obraz, i u trenutku sam pomislila da ga vidim poslednji put…. Odmah sam prekinula pomisao, kakav poslednji put…
Vreme bilo divno, oko 22 stepena, šetala sam pored keja i sela na stepnike kod Kamenog mosta. Volim to mesto. Sedela sam tu možda tri sata, izgubila sam osećaj za vreme. I opet ista pitanja. Koga? Šta? Volim?
I mogu li voleti???
Prošlo je previše godina otkad sam sebi prvi put postavila to pitanje.
Odgovor nisam pronašla.
Ustala sam. I krenula.
- Molim vas, kad je sledeći autobus?
- Za gde?
- Za bilo gde. Prvi, sledeći?
- Za 10 minuta. Za Beograd.
- Dajte mi kartu u jednom pravcu.
Pasoš mi je uvek u torbici. Tu lepu naviku imam još od mladih dana, kad smo išli preko granice samo da bismo je prešli i odmah potom se vraćali kući.
Sela sam u autobus, premotala ceo razgovor… osećaj da ga vidim i ljubim poslednji put, nije me prevario.
Da, odlazim zauvek, da pronađem ponovo svoju svetliju stranu.

Slađana Dimitrovska nik Kimi

Prevod sa makedonskog: Veronika Kostadinova

ШТО СЕ СЛУЧУВА КОГА ЌЕ УМРЕМЕ?

Др. Сем Парниа од медицинскиот центар Вајл Корнел од Њујорк е еден од водечките светски експерти во научното проучување на смртта. Минатата недела Парниа и неговите колеги во Проектот за човечката свест го објавија првиот својот голем потфат?: 3-годишно истражување на биологијата која стои зад вонтелесните искуства. Студијата, позната како AWARE (AWAreness during REsuscitation) (Свесност при клиничка смрт), вклучува соработка со 25 големи медицински центри во Европа, Канада и САД и ќе испита околу 1500 луѓе кои преживеале инфаркт. Списанието Тајм зборуваше со Парниа за потеклото на проектот, скептиците и разликата меѓу умот и мозокот.

Какви методи ќе користи овој проект за да ги потврди искуствата на луѓето кои речиси умреле?

повеќе

Интересно откритие, за кое е пишувано во Ведите уште пред 5 000 години, откритие од кое научниците се вадат од памет, да не се открие дека всушност ние сме духовни души и дека телото ни е само „облека“. Многу прост пример: Имаме човек кој умира пред нас, телото е сеуште присутно, но нешто многу битно му фали на телото за тоа да биде живо.Што ли би било тоа? Kонечно научниците почнуваат да ја разоткриваат душата.

БЛОГОПЕН 2008

Преземено од Оксиморон:

„Sa radošću objavljujemo da je rad na Blogopediji uspešno završen. Od preko dvesta poslatih postova i preko 100 autora, izvršen je izbor, tekstovi sa makedonskog su prevedeni, izvršena je lektura i korektura, priprema i knjiga u ponedeljak ulazi u štampariju, da bi bila spremna za četvrti oktobar i otvaranje Blogopena. U knjizi su se našli:

LJUDI BEZ LICA / Milenko Županović
BUĐENJE / Goran Milenković
POTRAŽI PONOVO SVOJU SVETLIJU STRANU / Slađana Dimitrovska
PESMA O TIŠINI / Vladimir Stanković
ČAROLIJA ŽIVOTA / Ivana Momčilović
O SVESNOSTI / Snežana Štrkovska
RIJEKA, TI / Tanja Stanić
5 “A” FOR ENTREPRENEUR / Sandra Jakovljević
IGRA/Siniša Ćebić
PALAC, SISA I NAIVNA REALNOST/Dragan Denisov
ČIJI SI TI, MALI/Davor Nikolić
JA, AUTOR/Slavko Ilić
PRVI PUT SA BOEMOM U KAFANI/Ace Serafimovski
KARNEVAL CIVILIZACIJE/Homo Ludens
RITAM OVOG DANA, ČIZMICE I MIMOZE/ Sandra Sofronić
KURVINSKO BUĐENJE/Irena Cvetković
PRIČA SA DUNAVA/Aleksandar Kulić
NICA/Marica Blečić
DISTORZIRANA PREDSTAVA/ Dozgulpmus
MUZA IZ SNA/Dejan Sinadinović
SLOBODNA TEMA/Kristina Ljevak
SOUND OF MUSIC/Nebojša Krivokuća
DAJTE MI DVA-TRI PODATKA ..I ISKONSTRUISAĆU VAM ISTINU/Vasilka Dimitrovska
SOBA/Gordana Vasić
NOĆAS MI TREBA MOJA ULICA/Glumac
MAJSKI SNEG/Danilo Lučić
DRŽ’TE LOPOVA/Sanja Željeznjak
PRIČA OD PET DINARA/ Kukjobernikot
PESMA JE MOGLA BITI BOLJA/Darko Kolar
ZAŠTO VOLIM LONDON/Vida Nenadić
KAKO OPTIMIZIRATI WEBSITE U 6 KORAKA? / Mario Frančešević
LEJLA/Lazar Partikov
DOČEK… DAVNE 1988. GODINE/Zoran M. Jovanović Hristov
SUNCE I PEPEO/Maja Kaksa
SEKS VAMO-TAMO/Jasmina Đurovska
ARHIMED,POLUGA I ZEMLJA/Milan Milošević
SLIKA/Milorad Šuković
UROK/Ivan Despotović
SVJETIONIČAR/Hesus
ZAŠTO NISAM PREVARILA MUŽA/Mihela Hadrian
KAD BUDEMO PRESTALI DA ŽIVIMO U TROŠNOJ KUĆICI/Aleks Bukarski

Žiri je radio u sastavu: Branislav Bane Dimitrijević, Ana Janković, Veronika Kostadinova i Suzana Živković Janačković. Prevod sa makedonskog uradila je Veronika, a lekturu - Ana i Bane.
Blogopedija 2008 će biti predstavljena na Blogopenu, i svaki učesnik sa uplaćenom kotizacijom će je dobiti besplatno. Autori zastupljeni u zborniku takođe će dobiti svoj primerak ukoliko se pojave na Blogopenu, ili će im ih poneti oni koji ih poznaju. U suprotnom, biće im poslate poštom uz plaćanje poštarine.
Ukoliko nakon toga bude ostao još neki primerak, moći će da se naruči i kupi pouzećem po privilegovanoj ceni, o čemu ćete biti naknadno obavešteni.

Počev od sutra, izabrani radovi će biti objavljivani na KIŠOBRANU, i tako biti dostupni svim zainteresovanim blogerima.

Branislav Bane Dimitrijević, urednik izdanja“

Им честитам на сите автори чии текстови се избрани да бидат објавени во книгата Блогопедија.

ponedjeljak, 8. rujna 2008.

Den na nezavisnosta - Independent day

Честит празник на сите МАКЕДОНЦИ!

ДЕНЕС НАД МАКЕДОНИЈА СЕ РАЃА

Денес над Македонија се раѓа,
ново сонце на слободата !
Македонците се борат,
за своите правдини !
Македонците се борат,
за своите правдини !

Одново сега знамето се вее,
на Крушевската република !
Гоце Делчев, Питу Гули,
Даме Груев, Сандански !
Гоце Делчев, Питу Гули,
Даме Груев, Сандански !

Горите македонски шумно пеат,
нови песни, нови весници !
Македонија слободна,
слободна живее !
Македонија слободна,
слободна живее !

technorati tags:,, ,,, ,, ,,,,,, , ,,,, ,,,,,,, ,, ,,,,,,

, , , ,,,, ,, ,, , ,, ,

četvrtak, 4. rujna 2008.

ПОБАРАЈ ЈА СВОЈАТА СВЕТЛА СТРАНА ПАК

-Добра си?
-Аха.
-Што има ново?
-Ништо.
-Како на работа?
-Фино.
-Ама нешто не ти се збори?
-Не бе,ок е.
-Ама одговор.
-Како прашањето.
-Те мачи нешто?
-Не.
-Сакаш кафе?
-Ц !
-Баш си расположена за дискусија, хм, а може да ти понудам нешто пожестоко.
-Незнам дали сакам да сум тука, ОК?
-Гледам дека те мачи нешто.
-Да гледаше, ќе видеше.Сакам да ја слушам тишината, нормално доколку не ти пречи да ја затвориш проклетата уста.
-Аха, значи сепак има нешто што те мачи.
- Ќе излезам на кратко во двор.
Стојам на тераса и го гледам зајдисонцето.Тој седи внатре чита, пуши и пие скоч.Гледам низ вратата внатре и чувствувам како се спушта невидлива ролетна.Останувам сама надвор.
Што правам јас тука?
Колку пати сум си го поставила ова прашање до сега. Човеков тука е странец за мене.Не ме познава, не го познавам, немам ни желба да видам кој е и каков е.Можеби е добар, можеби е злобен.А можеби и наивен.
Што сакам јас?
Е, а на ова прашање секогаш паѓам.
Сакам?
Што е тоа?
Сакам некого?Сакам нешто?
Во принцип тоа што го сакам го земам и го поседувам.
Но дали сакам да го поседувам.
Предмет.
Луѓе.
Да, тие што ги сакам, сакам да ги поседувам.
Каков човек сум јас?
Или какви безрбетници се тие што сакаат да бидат со мене?
И пак истите прашања по милион пати превртени.
-Еве ти мартини!
-Фала.
-Подобро ти е?
-Зошто сакаш да бидеш со мене?
-Па, фино ми е со тебе забавна си, обично, незнам која мува те каснала денес па си ваква накострешена.
-Немаше муви денес.Малку решив да направам ментална гимнастика, да го раздвижам мозокот, да видам до кај сум со себе, тебе и сите останати.Всушност, кога ќе размислам, можеби треба да прекинам со се ова...можеби треба да исчезнам од твојот живот, можеби треба да го завршам мојов додека е сеуште привлечен.Во моментов сеа добивам необјаснива желба да ме нема.Несакам да се грижам, ни за себе ни за тебе....несакам ништо, сакам едноставно да ме нема.
-Што убаво си ќутеше на почетокот.
-Да, да си ќутев. Ќе излезам малку.
Ја ставив чашата со полуиспиеното мартини на прозорецот, ја земав чантата и излегов.
Тој ме погледна, ме бакна во образ, во момет помислив дека го гледам за последен пат...Веднаш си ги вратив мислите, каков последен пат.
Надвор, времето беше прекрасно, околу 22 степени, се шетав на кеј и седнав на скалите кај камени.Го сакам тоа место.Седев можеби 3 саати, изгубив ориентација со времето.И пак истите прашања.Кој?Што?Сакам?
А можам ли да сакам???
Минаа многу години кога прв пат си го поставив тоа прашање.
Одговор ненајдов.
Станав.Тргнав.
-Ќе ве молам, кога има следен автобус?
-За каде?
-Било каде, прв, следен?
- За 10 минути, Белград.
-Дајте ми карта во еден правец.
Се помислив, и да пасошот ми е секогаш во ташна. Да таа убава навика ми остана од млади денови, кога одевме преку граница само за да поминеме граница и веднаш се враќавме дома.
Се сместив во автобусот, ми се смота целиот вечерашен муабет...да чувството дека го гледам и бакнувам последен пат, не ме излажа.
Да, заминувам засекогаш да си ја пронајдам својата светла страна пак.

subota, 23. kolovoza 2008.

ПЕДОФИЛИ - МОРАЛНА ДИЛЕМА....

Нов случај

на педофил кој би му ги откинала јајцата, гаѓајки го со пачки!!!

...................................................................
постари случаи:

Пратам вести деновиве (само спорадично), но освен за сериски убијци, педофили, убијци кои пукаат врз невино население и потоа си го разнесуваат мозокот, сериски убици кои си ја гаснат жедта во кофа вода и пијат додека не умрат, (намерно се изоставени воените злосторници).

Ме мачи една работа, кој суд и каков суд би трбало да им суди на вакви луѓе, дали прво би требало ваквите луѓе да им се однесат на семејствата на жртвите (од кога ќе им помине првичната болка и шок), па семејството да го рехабилитира прво злосторникот, па потоа да оди на уставен, или треба да се измисдлат некои нови и пософистицирани методи за рехаб.

На денешниве вести, слушнав за нов случај на педофил, кој практички киднапирал, или ај да речам прелажал две малолетни деца од домот за деца без родители “11 Октомври“, им ветил дека ќе ги однесе во родното Кочани да си ги пронајдат родителите, но сиротите деца завршиле во некоја куќа на Пљачковица, едното после кратко сексуално изживување, се ослободило, а другото било злоставувано цели 23 дена.

Педофилот бил тазе излезен од затвор, а затворен бил затоа што силувал 5 годишно девојче, значи педофил со искуство.

Е сеа, што ме мачи мене, која е мојата морална дилема....Дали, јас кога би дошла некако до некој таков тип, педофил или убиец, и го растргнам на парченца делче по делче со мало туп жилетче и патем му ставам сол на раните, да му ги корнам ноктите со клешка и забите, но без анестезија, да му буричкам во очите со тенка игла, да му го делкам половиот орган со длето, да го обесам за јајца да виси...(со на коментарите веројатно ќе ми текнат веројатно и други идеи).

Дали јас ако вака постапам би била могу полоша од тој педофил, или тоа би било еден добар пример, таквите персони малку да се освестат?

Неколку слични теми за подзамислување.

КАДЕ ПЛОВИ ОВОЈ БРОД?

ПЕДОФИЛИЈА

п.с. ПРВ АЛЕК пиша на темава

ПЕДОФИЛИ ...ПАК

Дали Македонија се претвора во следна Јапонија, по прашањето на педофилија?Јапонците до сега никој не ги стигнал, педофилијата таму е скоро па национален спорт...

КИЧЕВСКИ ПЕДОФИЛИ (ова е од денес 22.08. 2008)

ВЕЛЕШКИ ПЕДОФИЛ (ова е од вчера 21.08. 2008)

нешто постари ситуации:

КАДЕ ПЛОВИ ОВОЈ БРОД?

ПЕДОФИЛИЈА

Расте бројот на случаи на педофилија

решение?

МАКЕДОНИЈА и ОЛИМПИЈАДАТА

Читам вчера во некој весник, или слушнав на вести:

Македонија поминала катастрофално на Олимпијадата во Пекинг.

Добро, а некој очекуваше нешто повеќе од катастрофа?

За успех во некој спорт (или општо во некоја работа) треба да се има желба и услови таа да се исполни.Ние немаме ништо.

Ќе почнам со физичкото воспитување во образованието.

Во градинка (ако спаѓа во образование), им вика воспитачката на децата:

-ајде ке имаме физичко, соберете ги играчките и ставете ги во оној ќош таму!(тоа е вежбата)

Во основно од прво до четврто:

Од три предвидени часа по физичко, неделно се одржуваат НИТУ ЕДЕН.

Зошто?

Затоа што таа наставничка што ги учи децата има премногу материјал да им предаде, при тоа децата да сватат се што треба и нетреба, да им се наполни мозокот со милион непотребни информации...и нормално се нема време за физичко образование, часот се користи да се повтори таблицата множење.

Во основно од петто до осмо:

Доаѓа искомплексиран „професор“ , по физичко и на тотално неуки деца (неуки по физичко образование, бидејќи до четврто ништо не научиле), им задава вежби кои после тоа децава имаат запаленија на мускули за кои се стигало и до лекари.Професорот, кој впрочем треба да е и педагог и да има основно познавање на психологијата на детето, треба да знае кое дете во кој спорт би дало најдобри резултати.

Пример:

Не секое дете има добра координација во простор од три димензии, тоа дете кога ќе се стави да игра кошарка, после три до четири попиени баскети во глава (ако помине без потрес на мозок добро е), никогаш нема да развие љубов кон некој спорт.

Од друга страна, ако некое погрубо и не толку гипко дете, или некое што има страв од висина, го напентери на разбој, карики, греда....што мислите како ќе се чувствува?

Базен....мисловна именка!

Децата мораат да имаат основно познавање на секој спорт (теоретски), но на часот по физичко покрај основните вежби за истегнување на мускулите (исто мисловна именка), треба да го спортуваат оној спорт, за кој имаат тело.

Навистина е греота кога некое побуцкасто дете, професорот упорно го тера да прерипа коњ, да стои на глава и да напраи жаба на карики, а другите немилосрдни деца, на тоа се смеат....како ли се чувствува тоа дете?

Дали нашиве таканаречени професори по физичко во основно образование не го уништуваат спортскиот дух кај младите?

Нешто слично се случува и во средното образование...каде мислам дека веќе е касно да се променат грешките што се направени во основното.

Моите деца тренираат кошарка веќе 4 години,добри се, но никој не ги тера да станат најдобри, најбитно е нешто да тренираат, вон училишните активности.Прво пливаа...но немаме услови тој спорт да се развие!

Но јас можеби имам да им платам на моите деца да спортуваат и да не се талентирани, вежбаат.

Што правиме со талентите, за кои никој немрда со рака ако нема кој да им ги плаќа тренинзите?

Како може да очекуваме да имаме успех во некој спорт, дури и смешни ми се оние кои се надеваат на нешто, кога во самата основа е труло.

Можеби во некоја далечна иднина кога тотално ќе се сменат некои работи може да се надеваме на нешто.

Покрај ветените сали, ќе мора да се работи и на обучување на соодветен кадар да ги воспитува децата, ако останеме со овие сеа ... сите сали ќе бидат за џабе направени!

п.с. аман со таа таблица множење во второ одделение, децава се со сколиоза веќе во седмо, бидејќи немаат физичко во првите четири години од основното образование.

subota, 2. kolovoza 2008.

КРУШЕВСКИОТ МАНИФЕСТ

Браќа земљаци и мили комшии!

Ние, вашите вечни комшии, пријатели и познајници от хубавото Крушево и неговите китни села, без разлика на вера, народност, пол и убежденија, не можејќи веќе да трпиме тиранијата на жедните за крф и гладните за чоечко месо муртати, шчо гледаат и нас и вас да дотерат до нош, и нас и вас да дотераат до питачки стап и нашата мила и богата земја Македонија да заприлегат на пуста пустиња, денеска дигнафне глава и решифне со пушка да се браниме от тие наши и ваши душмани и да добиеме слобода.

Вие мошне арно знајте оти ние не сне лоши и разбирате оти от мака си ја кладофне главата в торба, за да заживејме како браќа на оваја земја, ние ве имаме како сфои и сакаме до крај да останиме сфои.

Ние не дигнафне пушка протиф вас - това би било страм за нас; ние не дигнафне пушка протиф мирнио, трудољубивио и чеснио турски нарот, шчо се прерануат, како нас со крваф пот - тој јет наш брат и со него сне живејале и пак сакаме да живејме; ние не излегофне да колиме и да грабиме, да палиме и да крадиме - доста ни сет зулумите на безбројните деребеи по нашата сирота и окрвавена Македонија; ние не излегофне да порисјанчуваме и да бесчестиме вашите мјаки и сестри, жени и ќерки; требит да знајте оти вашио имот, вашио живот, вашата вера и вашата чес ни сет толку скапи, колку шчо ни сет скапи нашите. Анџак, за да си завардиме имото, живото, верата и честа, ние сне зеле пушка.

Ние не сне муртати на сфојата земја, шчо не родила, ние не сне арамии и јанкесеџии, а ревољуционери пот клетва да умриме за правото и за слободата; ние се бунтуваме протиф тиранијата и протиф ропството: ние се бориме и ќе се бориме протиф муртатите, протиф арамиите, протиф зулумќарите и јанкесеџите, протиф насилниците на нашата чес и на нашата вера и протиф тие шчо смучат нашата пот, и експлоатират нашио труд. От нас, и от нашите села да не се плашите - никому зијан не ќа сториме.

Ние не само ве имаме како сфои браќа, туку и ве жаљаме како сфои браќа, бидејќи разбираме оти и вие сте робје како нас, робје на царо и на царските бегој, ефендии и паши, робје на богатите и на силните, робје на насилниците и на зулумќарите, шчо ја запалија царшчината од четирите страни и шчо не натераа нас да дигниме глава за право, за слобода и за чоечки живот. За право, за слобода и за чоечки живот ве каниме и вас да дојдите заедно да водиме борба!

Елате, браќа мусљумани, при нас да тргниме протиф вашите и наши душмани! Елате под бајрако на “Афтономна Македонија”! Македонија јет заедничка наша мајка и викат за помош. Елате да скршиме синџирите на ропството, да се куртулиме от маки и страданија, и да пресушиме реките от крвој и солзи!

Елате при нас, браќа да си слејме душите и срцата и да се спасиме, та ние и нашата чељат и пречељат да живејат мирно, да си работат спокојно и да напредуат!...

Мили наши комшии! Како Турци, Арнаути и мусљумани, разбираме, вие се си мислите, оти царстфото јет ваше и оти вие не сте робје, шчом на царскио бајрак немат крст, а имат ѕвезда и месечина. Оти не јет така и оти грешите, вие брго ќе се сетите и ќа го разберите. Ама ако ви јет намуз да дојдите при нас и да се објавите протиф царската тиранија, ние, вашите по таткојна и по страданија браќа, немат да се докачиме и не ќа ве мразиме. Ние сами ќа се бориме и за нас и за вас, ако јет потребно, до еден ќа умриме пот бајрако за нашата и ваша слобода и за нашето и ваше право. “Слобода или смрт” јет писано на нашите чела и на нашио крваф бајрак. Ние веќе го дигнафне тој бајрак и немат враќање. Ако и вие нe имате како ваши браќа и ни сакате доброто, ако есапите пак да живејте со нас, како шчо сте живејале до сега и ако сте верни и достојни синој на мајка Македонија, можите да ни поможите само со едно нешчо - а тоа јет голема помшт. да не се заортачите со душманите, да не дојдите со пушка протиф нас и да не прајте зулуми по рисјанските села!

Нека Господ Бог да благослојт светата борба за правото и слободата!

Нека сет живи борците за слободата и сите чесни и добри македонски синој!

Ура! За “Афтономна Македонија”!

ШТАБОТ НА КРУШЕВСКИТЕ ВОСТАНИЦИ ГО ОБЈАВУВА ВОСТАНИЕТО

2 Август 1903 г.

Слобода или смрт!

Штаб на крушевските востаници
Но1219
Гората, 1903

До раководителот на Крушевскиот околиски револуционерен комитет и до началниците на грчките, влашките и албанските групи

Браќа

Брзаме да ви го честитаме востанието!Денеска цела Крушевска околија заедно со цела Македонија крена востание и вика:Долу тиранијата!Да живее слободата и рамноправноста меѓумакедонските народности! Камбаните насекаде бијат, народот со чудесна радост се прибира под знамето на слободата.Момите и невестите ги китат со цвеќиња главите и пушките на востаниците!До што турчин се најде по патиштата и селата, се фати и е пленик и залог.Насекаде пеење, радост и веселба.Гориме од нетрпеливост и ќекаме ноќ, за да дојдеме и да го заземеме Крушево, та заедно со целиот народ да ГО ИЗВИКАМЕ ПОБЕДОНОСНОТО МАКЕДОНСКО УРА!

Бог и правото се со нас!

Да живее Македонија!

Потпишале:

Питу Гули,
Иван Алабак,
Андреја Димов,Ѓурчин Наумов и Ташко Карев.

Штаб:

Никола Карев,
Томо Никлев,
Тодор Христов,
Антиноген Хаџов.

nedjelja, 11. svibnja 2008.

СЕРИСКИ УБИЕЦ во МАКЕДОНИЈА

Граѓаните на Македонија ги следат модните трендови, тоа е неспорен факт.Најголем успех имаме во копирање на лошите појави кои се појавуваат во светот, зборам општо цивилизациски, значи праиме невиден сублимат на истокот и западот, НО само во лошите и деградирачките појави.Никако да видиме дека таму се случуваат и фини нешта.

Сериските убици не се нова појава, но на овие простори прв пат се соочуваме (барем јас), со ваква вест. Низ светската историја има многу познати сериски убици, со најразлични мотиви, а најпознати 30 според бројот на убиени жртви се:

1. Педро Алонзо Лопез - 300 +
2. Хенри Ли Лукас и Отис Тул - 200 +
3. Х.Х. Холмс - 200 +
4. Луис Алфредо Гаварито - 140
5. Д-р Џек Кеворкиан - 130
6. Хју Венлин - 100 +
7. Пи Ви Гаскин - 100 +
8. Џејвд Икбал - 100
9. Бруно Ладке - 80
10. Мајкал Свенго - 60
11. Андреј Чикатило - 52
12. Анатолиј Оноприенко - 52
13. Ахмад Сураџи - 42
14. Џералд Стено - 41
15. Ричард Ајсмен Куклински - 40 +
16. Ерзабет Батхори - 40 +
17. Моузес Ситхол - 38
18. Доналд Харви - 34
19. Фернандо Хернандез Лејва - 33-135
20. Џон Вејн Гејси - 33
21. Васил Комароф - 33
22. Џејн Топан - 31
23. Џерард Џон Шифер - 30
24. Карл Денке - 30
25. Микаја и Вили Харп - 30
26. Патрик В. Карни - 28
27. Вејн Вилијамс - 28
28. Фриц Харман - 27
29. Роџер Андермет - 27
30. Дин Корл - 27

monsters-2.jpg

Вест има добар напис за таа појава!

А А1 пренесе за нашиот колекционер, Лазо Радески:

Остатоци од човечки коски, 28 на број и парче ткаенина, најверојатно од облека. И ова е дело на серискиот убиец од Охрид Лазо Радески.

Станува збор за телото на охриѓанецот Ракип Рахим. 61-годишниот охриѓанец и признал на полицијата дека и ова монструозно убиство го извршил тој.

„По притворањето на лицето, со него се продолжува да се работи во затвор, со дозвола на Јавниот обвинител и истражниот судија“, изјави Љупчо Тодоровски директор на БЈБ.

„Разговорите ги води човек којшто му се довери за првото убиство, вмешан е во разговорите со него и притоа тој ги призна делата“, додаде Тодоровски.

На 29 мај пред две години Радески го повикал Ракип во дуќанот на својот зет, идентично како кај Цоцески, со чекан го удрил во главата и го усмртил на лице место. Телото го однел во шума кај селото Оровник и го закопал во плиток гроб.

Во гроб на Славеј Планина, 30 километри оддалечено од Охрид, во мај минатата година беше пронајдено телото и на Спиро Ставрески, уличен дилер на девизи.

Радески и раскажал на полицијата дека и тоа убиство било негово дело, го убил на ист начин како и Цоцески и Рахим.

Мотивот за тие убиства биле нерасчистени долгови. На Ставрески убиецот му должел 800 евра, а на Рахим 1.300 долари.

Досието на серискиот убиец не се затвора тука. Како што дознаваме, уште неколку охридски фамилии за неразјаснетите убиства се сомневаат дека се дело токму на овој човек.

Од полицијата ни потврдија дека од страна на кинеската амбасада кај нив било пријавено исчезнување на нивни државјанин пред четири години, кој продавал текстил на пазарот во Охрид. Постои сомнение дека поради пари, Лазо Радески и овде замешал прсти.

Досега полицијата расветли три убиства, за кои ќе одговара охридскиот сериски убиец. За убиството на Трајче Цоцески во април годинава, Спиро Ставрески во мај минатата година и Ракип Рахим, кој Радески го убил во мај пред две години.

Случаите на Тодор Тасески, кој беше убиен во февруари 1999 година и нападот на Михајло Новични, кој преживеа се се уште отворени, но и за нив се сомничи Радески.

technokari tags:, , ,,,

ROCK am RING 2008

Лани пишав нешто повеќе за историјатот на фестивалов.Годинава ќе настапуваат навистина МНОГУ звучни имиња (поопширно на линкот подолу), инаку ќе се одржи традиционално во NIRBURGRING во Германија од 06 - 08 Јуни (секојпат првиот викенд во Јуни)...картите се само 135 евра.

ROCK am RING

Бидејќи си водат сметка за авторските права, од кај луѓево мене не ми успеа ни пиксел да симнам...слободно кликнете го линкот (не апа).

п.с.продавам пар бубрези (здрави се, малку користени).

technorati tags:,

ШТО ќе беше да живеевме во Утопија

Во еден свет каде што тревата е зелена, а небото сино.Каде се слушаат само птици како пеат, а цвеќињата се шарени и мирисаат и каде што сите се среќни и еднакви.Што би правеле ние таму?

Каков би бил светот, без зло, или без гневни, алчни, пожудни, завидливи, луди?

Што би правеле ако нема алчни луѓе што го сакаат и грабаат сето богатство само за нив?

Како би се чувствувале во свет каде што соседот нема ниту повеќе, ниту помалку од нас, а на соседката фризурата и е исто лоша колку и нашата?

Колку би биле среќни ако постојано се чувствуваме оргазмично?

Си купуваме весник, а во него само убави работи пишува, освен на последните страни каде што ги има умрените, всушност ни тоа да не не` вознемирува, слушаме на вести само за успеси на другите и се радуваме подеднакво како и тие.

Свет каде што нема војни, свет каде што нема терористи кои се разнесуваат по пазари и трговски центри,свет во кој нема гладни и болни, кај што не се експериментира со разни вируси врз луѓе.

Дали сме сковани да живееме во еден таков свет, каде што кога ќе купиме весникот или ќе погледниме вести нема да бидеме пресреќни затоа што таму некаде има некој кој страда повеќе од нас...ДА тоа е еден од главните фактори зашто на вести и весници се даваат претежно лошите работи кои се случиле во....да се наситиме со туѓото страдање.

И затоа мислам дека во свет каде што УТОПИЈАТА е стварност, ќе ни биде многу досадно!!!

Во еден свет каде што тревата е зелена, а небото сино.Каде се слушаат само птици како пеат, а цвеќињата се шарени и мирисаат и каде што сите се среќни и еднакви.Што би правеле ние таму?

Каков би бил светот, без зло, или без гневни, алчни, пожудни, завидливи, луди?

Што би правеле ако нема алчни луѓе што го сакаат и грабаат сето богатство само за нив?

Како би се чувствувале во свет каде што соседот нема ниту повеќе, ниту помалку од нас, а на соседката фризурата и е исто лоша колку и нашата?

Колку би биле среќни ако сме рамнодушни на надворешниот свет и ниедна дразба не допира до нас?

Си купуваме весник, а во него само убави работи пишува, освен на последните страни каде што ги има умрените, всушност ни тоа да не не` вознемирува, слушаме на вести само за успеси на другите и се радуваме подеднакво како и тие.

Свет каде што нема војни, свет каде што нема терористи кои се разнесуваат по пазари и трговски центри,свет во кој нема гладни и болни, кај што не се експериментира со разни вируси врз луѓе.

Дали сме сковани да живееме во еден таков свет, каде што кога ќе купиме весникот или ќе погледниме вести нема да бидеме пресреќни затоа што таму некаде има некој кој страда повеќе од нас...ДА тоа е еден од главните фактори зашто на вести и весници се даваат претежно лошите работи кои се случиле во....да се наситиме со туѓото страдање.

И затоа мислам дека во свет каде што УТОПИЈАТА е стварност, ќе ни биде многу досадно!!!

МАКЕДОНИЈА ЗНАЕ

ВМРО-ДПМНЕ ЈА ПРЕЗЕНТИРАШЕ ИЗБОРНАТА ПРОГРАМА – ПРЕРОДБА ВО 100 ЧЕКОРИ – НАДГРАДЕНА И ПРОШИРЕНА

technorati tags:,,

ЛИЧНО ИМЕ & СЛИКА & ИНТЕРНЕТ = ?

Колку сме сигурни на интернет, кога објавуваме слики, лични имиња и податоци? Сигурни во смисол, од злоупотреба на одредена група корисници, кои намерно или од незнаење би ги искористила злоупотребувајќи ги истите да би наштетила некому на било кои начин.Јас лично го имам тоа почуствувано, кога некој ги искористи моите податоци и ги објави баш на блог...И искрено заврши неславно неговиот обид, но има случаи кога таквите поигрувања можат да бидат опасни, по нечија кариера или живот (не во смисла животна опасност, туку лична деградација).

Инаку појавава е доста популарна меѓу, учениците од основните и средните училишта во државава, кои веројатно не се запознаени дека во истава има и некои правила или закони за такво однесување.Во секој случај мора и самите корисници да водат сметка што и како објавуваат на интернет, сепак ова глобално село е достапно на секого.

Дел од пишуванката во Вест:

***

Размислете двапати пред да го кажете името на Интернет

-Размислете двапати дали ќе го користите вистинското име или ќе употребите псевдоним на Интернет порталите за дружење
-Размислете добро пред да ги објавите своите лични податоци, особено името и презимето, адресата и телефонскиот број
-Користете различни податоци за идентификација на Интернет, корисничките имиња и лозинките пожелно е да бидат различни на различни веб страници
-Информирајте се кој управува со сервисот кој го користите и под надлежност на која земја спаѓа? Дали во земјата постои орган за заштита на личните податоци до кој може да се обратите во случај на злоупотреба на вашите лични податоци

***

Внимавајте на децата

Внимавајте на тоа како вашите деца го користат Интернетот, особено кога станува збор за портали за дружење, вели Марушиќ. "На веб страницата њњњ.топ.цом.мк имаме еден куп фотографии на разголени млади кои како самите да се нудат. Има, на пример, младо девојче во костим за капење на плажа и самото тоа прашува што мислат другите за него. Коментарите кои следуваат се многу вулгарни", вели Марушиќ.

БЛОГОТ и ЈАВНОТО МИСЛЕЊЕ

Дали ние како блогери имаме доволно моќ, да креираме некакво си јавно мислење и ставови по кои луѓето ќе си речат, чек да се подзамислам може овие имаат право.

Доколку правилно сме го разбрале постоењето на блогот како медиум, веројатно и ќе имаме успех, но ако блогот ни служи само за лично препукување, поентата е изгубена, повеќе личи на незабележително форумче.

Значи првично, блогот ни дава можност да пласираме одредена информација, НО, придружувана со нашиот личен став, не инфо како во весник (пласиран ставот на главниот уредник), што значи имаме моќно оружје во рака.До сега за ЖАЛ, тоа оружје се употребува т.е. злоупотребува, па затоа не е ни чудо што никој од популацијата не не` смета за релевантен фактор, или барем за сериозна конкуренција на мас медиумите.А сведоци сме, дека можеме убаво да им парираме.

Блоговите кои постоеа да ги иритираат и напаѓаат бугарите, сеа сменија име и станаа опасна левица, која само критикува и напаѓа, наместо да кажат конкретен став, или пак да се произнесат,А ШТО ТОА НАПРАВИЈА ЗА ДРЖАВАВА во предходните 15 години, наместо да кукаат и плачат, ШТО ИЗГУБИЛЕ ВО ПОСЛЕДНИТЕ ДВЕ (додуша ова се случува и надвор од блог небото, но ќе се задржам тука).Сепак мество е рефлексија на збиднувањата надвор.ДАЛИ? Лично не мислам така, бидејќи надвор од сајбер просторот е сосем поинакво мислењето,сепак факт е дека тука, левата политичка страна е малку понагласена, но не и појака, бидејќи и Боговите молчат пред фактите.Анкетите не ги сметам за апсолутна вистина, а ни за некаков битен показател како размислува народот!

ГРУЕВСКИ ја официјализира коалицијата

Чисто информативно:

Договорoт за заеднички настап на претстојните избори го потпишаа ВМРО-ДПМНЕ и 18 политички партии

Премиерот и лидер на ВМРО-ДПМНЕ Никола Груевски го потпиша предизборниот коалициски договор со водачите на 18 политички партии.

Во блокот политички партии предводен од најголемата владејачка партија се: Демократска унија на Ромите од Прилеп, Партија за интеграција на Ромите, Работничка земјоделска партија, Партија за целосна еманципација на Ромите, Бошњачка демократска партија, Партија на зелените, Демократска партија на Турците во Македонија, ВМРО-Македонска, Демократски сојуз, Социјалистичка партија на Македонија, Демократска обнова на Македонија, Демократска партија на Србите во Македонија, Сојуз на Ромите од Македонија, Партија на правдата, Партија на Власите од Македонија, Народно движење за Македонија, Обединета партија за еманципација и Странка на демократска акција на Макеоднија.

КИРИЛИЦА + ВИДЕО

А ЗА ШТО СЕ РАСКАЖУВА ВО ОВАА КНИГА?

Помина и 20 - тиот Саем на книга, оваа година преименуван во „Денови на книга 2008“.

Јас нема да пишувам за тоа колку и како бил посетен, какви изданија имало, нови, стари, кој кого превел (нормално од српски....леле колку не се преведува од оригинални јазици), сепак тој дел од саемот го оставив на купувачите, т.е. на оние од другата страна на пултот.

Јас ке пишам за тоа како се чувствуваа оние кои се потрудиле да издадат нова книга, да ја помовираат, презентираат за на крај истата да заврши во рацете на тие од другата страна на штандот, купувачите.

Одамна заклучив, (сеа само ми се потврди, веќе стекнатото мислење), за тоа какви читатели има Македонија.Од прилика постојат три групи на “читатели“ .

Едните, т.е. првата група се луѓе кои знаат што сакаат да читаат, си прават селекција, одат и купуваат без да им се посочи или понуди одреден наслов.Со нив најлесно се разбирам.

Вторите, се луѓе кои ја прочитале „Зоки Поки“, евентуално „Волшебното самарче“ а од странски автори скоро сите „Викенд љубовни роман“.Тие застануваат на штанд, се задржуваат повеќе од пола саат и рандом прашуваат - „А што се раскажува во оваа книга“?

Значи ми доаѓа човек и ми го поставува прашањето од насловот...и јас го гледам...што да му кажам,

-Тоа е стручна литература книгата е “Одбрана - НАТО“...земете ја, таа ни е последниот примерок и прочитајте ја...нормално на некој студент ќе му заврши повеќе работа!

или

-истото прашање од насловот

И следи получасовно излагање за тоа, што Фројд има опфатено во „Малиот Ханс“, а тоа ме прашуваат две цуци на штиклички од 20 сантима (како им се стоеше толку време на едно место) ...и после исцрпниот одговор следеше крешендо

- А роман е ова?

или

-Ааааа оваа е она, знаеш бе таа што бла бла бла бла...оговарање на тема Алена...и јас им предложив да ја прашаат авторката (бидејќи седеше позади мене), за сите дилеми што ги имаат околу книгата...наведнаа глави и фатија џаде. Оговарањето сепак ни е најјака страна (јас сеа тоа го правам и многу е забавно).

или

-прашањето од насловот...а пред мене стои Премиерот...на кратко на купувачот му ја раскажав содржината на „Светскиот заговор“...мада самиот наслов кажува за што е книгата....НО, типот продолжи да поставува потпрашања....и така јас имав шанса да раскажувам книги пред Премиерот!!!
За момент се чувствував како Шехерезада!!!

Ај доста за овие.

Третите се луѓе, кои никогаш ништо не прочитале.На нив човек може да им продаде се, или ништо...во зависност од тоа со кого се во придружба, па да инпресионираат или ако се сами...одат на саем да бидат видени.Така да слободно можете да им ги продадете најновите романи од Фројд, тие што ќе решат да купат, обично се задржуваат на бојата на корицата, нормално дали ќе им одговара со мебелот или на тепихот.Бидејќи нашите изданија изобилуваат со колорит, лесно се продаваа и на оваа група луѓе.

Заклучок, вторите се најтешки, бидејќи мислат оти знаат, без разлика што и да им кажеш и да ја купат книгата, веројатноста дека ќе ја прочитаат е многу мала...бидејќи веќе им е раскажана...и тоа ќе го прекажуваат понатаму!

LG 1 001.jpgLG 1 002.jpg

МОДЕРНИ ФОБИИ

Тим Лиоро е фронзофобичен хебдомофоб, роден во Лидс во 1965 година.Како млад заболел од хебдомофобија, а за време на студиите по музика на Универзитетот во Лидс станале очигледни првите знаци на серулофобија.По неговото манепостофобично дипломирање се издржувал свирејќи пијано и во 1990 година успеал да ја надмине офисинофобијата, кога почнал да работи во Џез ФМ.

.........................................................................

Дел од белешката за авторот Tim Lihoreau.

modern phobias.jpg
Пред некое време пишав пост на тема ФОБИИ, каде на кратко ги пишав најчестите стравови на луѓето.Вчера сосем случајно налетав на книгата Модерни Фобии
(Modern phobias), од Тим Лиоро (Tim Lihoreau). Во прв момент книгата ми беше многу забавна, ја читав рандом...потоа ја препрочитав, за да сватам дека колку и да се смешни и налудничави Модерниве фобии, многу од нив си ги поседувам и јас, верувам дека и вие ке се пронајдете барем во неколку.Неодамна и Лавот имаше посечено неколку бизарни фобии

Сега следат Модерните Фобии:

АБСЕЛОФОБИЈА – Страв да ја напуштиш кабината во тоалетот.

АБЕМОРАФОБИЈА – Страв дека си ја пропуштил станицата

ЕДИФИКАТОРОФОБИЈА – страв од градежници

ЕСТАФОБИЈА – страв од лето

АГМЕНОФОБИЈА – страв дека чекаш во погрешна редица

АЛИАКАЛОФОБИЈА – страв дека не си толку умен колку што те сметаат

АЛТЕРДИСЕМОФОБИЈА – страв дека си пропуштил нешто на другиот канал

АМИПАРТОФОБИЈА – страв да делиш пријател со друг

АНТЕФАМАФОБИЈА - страв дека луѓето зборуваат за тебе, но престануваат кога ти ќе влезеш во просторијата

АПЕРЕПИФОБИЈА- страв да се отвори електонска пошта

АКВАДОРМОФОБИЈА – страв да не се излигавиш додека спиеш во воз

АРКАФОБИЈА – страв да користиш банкомат кон крајот на месецот

БУЛИФОБИЈА – страв дека немаш далечински управувач

КАДОФОБИЈА – страв од неуспех

СЕРУЛОФОБИЈА – страв дека ке океливите

КАНУСОФОБИЈА - страв дека косата ќе ви побели

КАРПЕНАСОФОБИЈА – страв дека луѓето ќе забележат оти го чепкате носот

КЕТЕРИНФАНОФОБИЈА – страв од децата на туѓи луѓе

СИВЕРОФОБИЈА – страв дека не си политички коректен

ЦИВИЛИФОБИЈА - страв од политичари

КОЕТУСЕРМОФОБИЈА – страв од телефонски оператори

КОЛИГАФОБИЈА – страв од пакување

КОНГЕРСИОФОБИЈА – страв од состаноци

КОНСПЕКУНОФОБИЈА – страв да даваш пари во доброволен прилог

КОНТУМАФОБИЈА – страв дека се согласуваш со десничарски колумнисти

КРУНУМУЛИФОБИЈА – страв дека кога ќе вклучиш ТВ ке ја видиш Керол Воордеман

ДЕДИТОФОБИЈА – страв дека ќе се навлечеш

ДЕПОКОНХОФОБИЈА – страв да ја спуштиш телефонската слушалка

ДЕВЕРЗОРАФОБИЈА – страв од хотели

ДИСЦИМЕДИКОПИЈА – страв од студенти доктори

ДИСЦУЛИПУФОБИЈА – страв од студенти

ДИВЕРУФОБИЈА – страв да ја признаеш вистината

ДОНОКУЛОФОБИЈА – страв од гледање дирекно во очи

ДУКСОФОБИЈА – страв од шефот

ЕУАКСОФОБИЈА – страв од снобови

ЕКСЦИРКУЛОФОБИЈА – страв дека нема да бидеш избран

ЕГЗЕРСИТОФОБИЈА – страв од вежбање

ЕГЗИТУРОФОБИЈА – страв дека пенисот ти е мал

ЕКСПЕЛОФОБИЈА – страв да одиш во тоалет во туѓа куќа

ЕКСТЕРВИАФОБИЈА – страв да ја напуштиш средната лента

ЕГЗУЕРФОБИЈА – страв да се соблечеш

ФАБАФОБИЈА – страв да порачаш кафе во кафуле

ФАСИПСОФОБИЈА – страв од направи сам

ФАЛСУФОБИЈА – страв дека не си во право

ФЕРУТЕРОФОБИЈА – страв да чекориш бос по земја

ФИНКАРТОФОБИЈА – страв дека ќе се одмота тоалетната хартија

ФИСТУЛАФОБИЈА – страв од подземна железбица

ФОРЛАТРИФОБИЈА – страв од јавни тоалети

ФОРТАВОКОФОБИЈА – страв дека зборуваш гласно додека имаш слушалки на ушите

ФОРТУНОФОБИЈА – страв дека ќе ги извлечат твоите бројки, ако не ги уплатиш

ФРИГЕНЗОФОБИЈА – страв да го користиш мобилниот

ФРОНЗОФОБИЈА – страв да подготвуваш чај

ФУКУФОБИЈА – страв од продавачките на козметика

ГЕНВИАФОБИЈА – страв од улични анкетари

ГРАФИКОИТОФОБИЈА – страв од секс зашто пенисот ти е многу мал

ЖИРОСАКОФИБИЈА- страв од системи за пренос на багаж

ХАЛИТОФОБИЈА- страв дека ти смрди здивот

ХЕБДЕМОФОБИЈА – страв од неделно попладне

ХОЛУФОБИЈА – страв дека ќе се откачиш

ХОЛУСОФОБИЈА – страв од зеленчук

ХИДРАФОБИЈА – страв од колективното

ЈАНУАРОФОБИЈА – страв од јануари

ИДЕМОФОБИЈА - страв дека ќе се појавиш во иста облека со некој друг

ИЛЕНОМОФОБИЈА- страв од некое име

ИЛЕРОГОФОБИЈА – страв од прашања на кои нема одговор

ИМИТОРФОБИЈА – страв да зборуваш со некого на неговиот дијалект

ИНАНОФОБИЈА – страв дека ќе те стават да чекаш

ИНКАРОМОФОБИЈА – страв да почнеш заедничка песна

ИНДЕНСОФОБИЈА – страв дека имаш нешто заглавено во забот

ИНФАРСЕРМОФОБИЈА – страв дека некое дете ќе ви го затвори телефонот, во тек на некој битен разговор

ИНСИСТОФОБИЈА – страв од паркирање

ИНСТРАПТОФОБИЈА – страв да се вратиш некаде

ИНВИМЕДИКОФОБИЈА – страв да одиш на лекар

ИПСОБЛИВОФОБИЈА – страв дека некогаш некој ќе помисли дека добра идеја е да....

ЛАКВАЗОФОБИЈА – страв да отвориш млеко во тетрапак

ЛАНГЗОФОБИЈА – страв да застанеш на вага

ЛАУДАФОБИЈА – страв од обожаватели

МАГИВАЛОФОБИЈА – страв дека ќе те посети член од парламентот, во болница

МАГНАФУНДАЛОГИЈА – страв дека газот ти изгледа голем во тоа

МАГНУФРАТЕРФОБИЈА – страв од риалити-шоу

МАЛКАНТОФОБИЈА – страв од пеење

МАЛОЛИДОФОБИЈА – страв дека лошо мириса, но никој никогаш не му го рекол тоа

МАЛВЕНТОФОБИЈА – страв дека твојот прдеж смрди повеќе од другите

МАЛВАКОФОБИЈА – страв од употреба на погрешни зборови

МАНЕПОСТОФОБИЈА – страв дека си сторил нешто страшно во пијана состојба

МАТЕРФОБИЈА – страв од мајка

МЕДИКАМЕРОФОБИЈА – страв од чекалница кај доктор

МОЛИФОБИЈА – страв дека не си во состојба да се впуштиш во...

МУЗАУРОФОБИЈА – страв од луѓе со огромни слушалки на уши

НИХИЛОФОБИЈА – страв од ништото

НИМИНТЕМПОФОБИЈА – страв да не злоупотребиш нечие гостопримство

НОМЕНОФОБИЈА – страв од брендови

НОНИВОФОБИЈА – страв дека нема да го најдеш она што го бараш

НОНМАРТЕФОБИЈА – страв дека те нема на ТВ

НОВАМУНДАФОБИЈА – страв од Американци

НУДУФОБИЈА – страв да се соблечеш гол

НУЛОФОБИЈА – страв од добивање

ОБЗЕЛЕТОФОФИЈА - страв дека другите имаат подобар мобилен од твојот

ОБЗАНОВОБИЈА – страв од коса

ОКУПАТОФОБИЈА – страв дека ќе бидеш зафатен

ОКУВИАФОБИЈА – страв да се соочиш со некого на улица

ОФИСИНОФОБИЈА - страв од работа

ОСТАНТЛОРОФОБИЈА - страв дека ти се гледаат гаќите

ОВИФОБИЈА – страв дека ќе се приклучиш на мнозинската страна

ПАРЕМУЗОФОБИЈА – страв од музиката на родителите

ПАРЕНЗОФОБИЈА – страв да станеш татко

ПАРВОКОКФОБИЈА – страв да јадеш во ресторан покрај автопат

ПЕРДЕТОФОБИЈА – страв дека не си го запомнил документот

ПЕРДИТУФОБИЈА – страв дека ќе бидеш фатен

ПЕРЕЦИБУФОБИЈА – страв да порачаш од непознато мени

ПЕРЕЛИНГВАФОБИЈА – страв да зборуваш странски јазик

ПИКАФОБИЈА – страв да гледаш страчки

ПЛУРАКАНОФОБИЈА – страв дека гледаш погрешен канал на ТВ

ПОКУЛОФОБИЈА – страв од шољи за носење

ПОСТОФОБИЈА- страв дека досниш

ПРЕЛОКУФОБИЈА – страв од фиоки

ПРЕЗУМАФОБИЈА – страв да ти го соопштат резултатот од некој спортски натпревар

ПРИМАФОРАФОБИЈА – страв дека се прв кој си оди од работа

ПРУЕМИОФОБИЈА – страв од предигра

ПРОПРИОФОБИЈА – страв од своето семејство

ПРОСКРИПТОФОБИЈА – страв од комерцијална телевизија

КВАЗУМЕГОФОБИЈА – страв да прашуваш за правец

КВИСКВИЛИАФОБИЈА – страв од рекламни елекронски пораки

РАСПРЕРЕТЕРФОБИЈА – страв дека нешто ти недостига

РИМПАВОФОБИЈА – страв дека стоиш во пикнатина во плочникот

РОТАТЕКАФОБИЈА – страв од куфери со тркалца

РУФОФОБИЈА – страв од црвенокоси луѓе

РУСМУСОФОБИЈА – страв од фолк музика

САЛТАФОБИЈА – страв од танцување

САПОФОБИЈА – страв од гледање сапунски опери

СКАЛАПЕЛОФОБИЈА – страв да гледаш низ скали

СКАЛАФОБИЈА – страв од ескалатори

СЕДСКОФОБИЈА – страв дека седите до погрешен човек за време на вечера

СЕМЕЛОФОБИЈА – страв дека нема да видиш некого, никогаш повторно

СЕНЕКОФОБИЈА – страв дека старееш

СЕРМОФОБИЈА – страв дека некој ќе зборува за вас

СЕРУБОФОБИЈА – страв дека ќе се преспиеш

СОКРУФОБИЈА – страв од свекрвата

СОЛВЕРОФОБИЈА – страв да се опуштиш

СКВАЛИДОФОБИЈА – страв од нечистотија

СТОЛИДОФОБИЈА – страв да почнеш јавно да решаваш крстозбор

СУПРУРОФОБИЈА – страв да добиеш ерекција на јавно место

СУПСУЕСКАФОБИЈА – страв од Икеа

ТАБЕРНАФОБИЈА – страв од шопинг

ТИНИФОБИЈА – страв дека телефонот ќе ти заѕвони во воз

ТРАНСПИЛОФОБИЈА - страв да раѓаш

ТИМПАФОБИЈА – страв од повторно родени христијани

УМЕРЗЕРМОФОБИЈА – страв од разговор со такси возачи

УНИКУРОФОБИЈА – страв од вонсериски автомобили

УКСУРОФОБИЈА – страв од сопругата

ВАЛЕФОБИЈА – страв од болници

ВАПАРОФОБИЈА – страв дека си заборавил да завршиш нешто

ВАНСЕЛЕРОФОБИЈА – страв дека си поранил

ВЕНДЕМОФОБИЈА – страв од агенти за недвижнини

ВЕНТИГНОФОБИЈА – страв дека си прднал гласно, додека гласно си слушал музика на слушалки

ВЕРБАФОБИЈА – страв од испраќање пораки

ВЕРСУРФОБИЈА – страв од сметки

ВЕРТАФУНДЕФОБИЈА – страв од скокање високо без некоја причина

ВИАТОРФОБИЈА – страв од туристи

ВИЦИКВИНКВИФОБИЈА – страв од Божиќ

ВИРГОФОБИЈА – страв дека ќе те отпишат

ВИЛИМУЗОФОБИЈА - страв од музика во лифт

ВИЛИТАЗОФОБИЈА – страв дека ќе се најдеш во продавница со распродажба

ВИЗУЛИБУФОБИЈА – страв да гледаш филм снимен по книга

п.с знам дека постот е малку подолг, ама морав да ги пишам сите споменати во книгата.

technorati tags:, ,

GMAIL - проблем?

Бидејќи последниве неколку дена, навистина имам проблем да се логирам на Gmail, сакав да ве прашам, дали и вие се соочувате со истиот ....?

technorati tags: ,

1 ЈУНИ!

Ај на здравје!

ПОДОБРИОТ нека победи!

СООПШТЕНИЕ

Како што веќе можете да приметите и од насловната на блог.цом.мк но и на on.net
почна да функционира “Здружението на Блогери на Македонија“

За почеток го пренесувам:

Соопштението до јавноста

Соопштение до јавноста


Здружението на блогери на Македонија сака да ја искаже својата поддршка во борбата за зачувувањето на Уставното име на Република Македонија, историја и културниот идентитет на македонскиот народ.

Изминатиов период, Здружението на Блогери на Македонија како и останатата блог и интернет заедница во Македонија, преку преплавување на интернет сферата со текстови, праќање на циркулирачки и-меил писма, интернет петиции и слично, ја дадовме нашата поддршка во борбата за зачувување на уставното име на Република Македонија.

Ние, како интернет заедница не сме против интегрирањето на Република Македонија во вроатланските институции – ЕУ и НАТО.

Сметаме дека нашето место е токму во Европската Унија и НАТО и за тоа говорат и сите релевантни истражувања на јавното мислење, каде поддршката на граѓаните за членувањето на Рурублика Македонија во нив е исклучтелно висок.

Сепак, членството во овие меѓународни институции не смеат да бидат по цена за менување на уставното име на Република Македонија, како и откажување на нашето историско наследство, култура и идентитет.

Република Македонија веќе направи премногу еднострани компромиси и гестови како знаци на добра волја, се со цел да покаже своите добри намери кон нашиот јужен сосед. Прифаќањето за користење на срамната референца БЈРМ во меѓународната комуникација и институции, како и смената на знамето на државата беа преголеми еднострани отстапки кои ги направија политичките елити во минатото, без ама баш каква и да е консултација од граѓаните и нивна поддршка.

Здружението на Блогери на Македонија е против било какви понатамошни компромиси околу името на нашата држава.

Името на нашата држава е РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА, името на нашиот народ е МАКЕДОНСКИ НАРОД и ние имаме МАКЕДОНСКА КУЛТУРА.

Исто така, ги повикуваме сите блогери и активи корисници на интернет, насекаде и секогаш, преку глобалната мрежа, да ја шират вистината за Македонија.

Ви предлагам да ги видите и следните наслови:

ЦЕЛИ и ЗАДАЧИ

ПРОГРАМА

ЗАЧЛЕНИ СЕ

ЗАШТО ГРЦИТЕ СЕ ПЕДЕРИ?

Пред некое време видов некоја листа, која популација има најјако лоби во светот.На прво место беше еврејското, а на второ место педерското, па празни места....а останатите и не се битни (масони, илуминати и останати тајни друштва не се рачунаат, бидејќи демек се тајни).

Е пошто на грците им успеа да ги надиграат и американците и многу добар дел од европејците, за нас да ни стават вето, многу веројатно е дека зад нив има многу јаки лобисти.А бидејќи грците не се евреи останува, тоа второто.

Инаку морам да им се заблагодарам за бесплатната реклама што ни ја направија низ светов.Верувам владава да мораше да плаќа за ваква пропаганда, немаше да се изрекламираме и Македонија да се збори по цел свет, без едно две милијарди евра.

И за крај морам да им го извејам новото знаме што им го навезе ГУСАРОТ

greeceflagbygusargo7.jpg

CHINA before OLYMPIC GAMES 2008

Гледам по блогерајов, а впрочем и на мојот блог, во последиве денови многу политика...ај за промена малку ИГРИ!

Колку да биде среќен народот!

СУПТИЛНО до ЖЕЛБА

Сета енергија е вибрација.Значи животната енергија на душата (прана) е исто така вибрација, иако е суптилна и со многу висока фрекфенција.Кога таа енергија се концентрира на материјалната енергија, се раздвојува на компоненти исто како што белата светлина се раздвојува на повеќе бои со помош на призма!Значи енергијата на душата неможе директно да делува на материјалното време, бидејќи е безвременска и трансцедетална.Но кога желбата на душата е сконцентрирана на материјалната енергија со помош на лажното его и параматмата (наддушата) и обликувајќи ја таа енергија со помош на материјалната моќ на времето, доаѓа до материјализирање на самата желба.
Енергијата на душата е духовна.Затоа неможе директно да делува врз материјата, но е толку суптилна што може да ја пронижи материјата, како што аромата се шири низ воздухот.Врската помеѓу енергијата на душата и телото е во облик на материјалната моќ на времето.Со помош на наддушата, желбата на душата може да се обликува во материјалната моќ на времето и на тој начин да се постигне способност за делување врз грубата материја.

ВОЛК И КОЗА

Едноставно, после синоќешниот муабет, морав да го превземам текстов од ТАРАТУР


Иако нивното ривалство е забележано и во бајките, волкот и козата во една кинеска зоолошка градина не само што станаа добри пријатели, туку помеѓу нив почнале да фрчат и љубовни искри, велат чуварите.

Козата и волкот во една кинеска зоолошка градина станаа најдобри пријатели. Чуварите на зоолошката градина во Нанчонг се претерано вчудоневидени.

„Ако ја нема случајно козата, волкот ќе завие и трча околу кафезот“, вели чуварот Ксу. Инаку пленот и предаторот почнале да се гледаат пред еден месец.

„Едно утро го отворив кафезот на козата и ја пуштив надвор да пасе, а од својот кафез излезе и волкот, бидејќи не му ја затворивме вратата. Волкот се стрча кон неа и почна да завива кога ја помиририса. Козата толку се преплаши што нозете и се тресеа“, вели Ксу кој ја штител козата додека другите чувари не му дошле напомош.

„Но во наредните неколку денови подобро се запознаа и си разменуваа завивање и мекање. Звучеше како да флертуваат. Потоа одлучивме да ги ставиме во ист кафез и тоа одлично профункционира“, вели Ксу додавајќи дека двојката сега се прави заедно, освен што не ги дели оброците – волкот преферира мевце, а козата ’вегетаријанска храна’.